"Oni su nama prvog dana rekli da imaju osiguranu dvotrećinsku većinu, ali to je daleko od istine. Možda su i imali u određenom momentu, ali oni sada svakako to nemaju", rekao je on za TV Prva. 	
Dačić je naveo da se prilikom usvajanja rezolucije računaju samo glasovi za i protiv, a ne i uzdržani. 	
On je naglasio da su Srbija i, kako kaže, "mnogi prijatelji naše zemlje" pokušali da skinu <a href="https://insajder.net/prenosimo/spajic-un-prihvatile-amandmane-crne-gore-na-tekst-rezolucije-o-srebrenici">rezoluciju </a>sa dnevnog reda, ali da ju je sada nemoguće &nbsp;skinuti sa dnevnog reda.
Dačić navodi da se "mnoge prijateljske zemlje" sa kojima Srbija, kako kaže, ima dobre odnose, nalaze u veoma "teškoj situaciji", te da su izložene pritiscima zapadnih zemalja.
"Da je, na primer, pitanje Kosova i Metohije na dnevnom redu Generalne skupštine, onda bi mogli da kažemo da bi oni tu imali fijasko, zato to i nije na dnevnom redu, zato što oni znaju da ne mogu da prođu Generalnu skupštinu", istakao je Dačić. &nbsp;	
On smatra da se rezolucijom o Srebrenici vrši politizacija jedne teme i da je to, kako kaže, nelegalno i nezakonito po dva osnova. &nbsp;	
Naveo je da je to suprotno Dejtonskom sporazumu jer Predsedništvo BiH nije predložilo pristupanje BiH toj rezoluciji, niti je predložilo tu temu, a drugi osnov je da ovo ne može da se razmatra na Generalnoj skupštini zato što se razmatra na Savetu bezbednosti. 	
Dačić je objasnio da teme koje se raspravljaju na Savetu bezbednosti ne mogu da se raspravljaju u Generalnoj skupštini, po Povelji UN, osim ako Savet bezbednosti to ne odobri. 	
"Ljudi moraju da razumeju da, kada <a href="https://insajder.net/prenosimo/vucic-sutra-idem-u-njujork-posle-glasanja-o-rezoluciji-o-srebrenici-ce-se-videti-ko-su-prijatelji-srbije">predsednik (Srbije Aleksandar) Vučić </a>govori o tome kakvu borbu mi vodimo, da razumeju u kakvim uslovima mi vodimo tu borbu, mi ne vodimo tu borbu u belim rukavicama, pa se svi ponašaju u skladu sa propisima i pravilima, već vodimo jednu bespoštednu borbu koja je daleko od svih propisa, od svih pravila", ukazao je Dačić. 	
Predlagači Rezolucije o Srebrenici su Nemačka i Ruanda. Oni su juče utvrdili konačnu verziju tog dokumenta o kojem će raspravljati Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) 23. maja. U preambuli teksta navodi se da je "krivična odgovornost prema međunarodnom pravu za zločin genocida individualizovana".
<a href="https://insajder.net/prenosimo/poznat-konacan-tekst-predloga-rezolucije-o-srebrenici-u-un">Konačan nacrt rezolucije </a>predviđa da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, koji bi se obeležavao svake godine.
U nacrtu <a href="https://insajder.net/teme/tekst-rezolucije-o-srebrenici-se-doraduje-video">rezolucije</a>, bez rezerve se osuđuju akcije koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici.
Takođe, naglašava se važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i njihovu dostojanstvenu sahranu i poziva na nastavak krivičnog gonjenja počinilaca <a href="https://insajder.net/teme/rezolucija-o-srebrenici-put-ka-pomirenju-ili-opipavanje-pulsa-republike-srpske-cbcp95de">genocida u Srebrenici.</a>
Pozivaju se sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o prevenciji i kažnjavanju zločina genocida, međunarodnom običajnom pravu o sprečavanju i kažnjavanju genocida uz poštovanje odluka Međunarodnog suda pravde.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Dačić: Daleko od istine da predlagači Rezolucije o Srebrenici imaju obezbeđenu dvotrećinsku većinu

Vučić je na TV Pink najavio da će sutra ujutro biti u Hramu Svetog Save, sa predstavnicima Srba iz regiona i patrijarhom Porfirijem, uoči leta za Njujork. 
"Borićemo se, znam kolika je sila koja nam preti, koliko su veliki i snažni, ali siguran sam da ćemo dati sve od sebe", rekao je Vučić. 
Vučić je naglasio da je za njega bila "odvratna" igra <a href="https://insajder.net/prenosimo/spajic-un-prihvatile-amandmane-crne-gore-na-tekst-rezolucije-o-srebrenici">Crne Gore oko amandmana na rezoluciju</a> i sa kim su ti amandmani pregovarani, a nisu sa Srbijom. 
"Reč je o prljavoj igri da se Srbiji zapuše usta, a reč je o perfidnom triku. Govori se o individualnoj krivičnoj odgovornosti, a namerno se ostavlja da postoji jasno zaključivanje moralne i političke kolektivne odgovornosti", predočio je Vučić. 
"Mi ćemo u četvrtak uveče znati ko su nam prijatelji u svetu, a ko partneri. Svi oni koji ne glasaju, uzdržani su ili protiv su nam prijatelji, a sa svima ostalima ćemo imati korektne odnose, ali ćemo znati da nam nisu prijatelji", rekao je Vučić.
Predlagači Rezolucije o Srebrenici su Nemačka i Ruanda. Oni su juče utvrdili konačnu verziju tog dokumenta o kojem će raspravljati Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) 23. maja. U preambuli teksta navodi se da je "krivična odgovornost prema međunarodnom pravu za zločin genocida individualizovana".
<a href="https://insajder.net/prenosimo/poznat-konacan-tekst-predloga-rezolucije-o-srebrenici-u-un">Konačan nacrt rezolucije </a>predviđa da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, koji bi se obeležavao svake godine.
U nacrtu <a href="https://insajder.net/teme/tekst-rezolucije-o-srebrenici-se-doraduje-video">rezolucije</a>, bez rezerve se osuđuju akcije koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici. 
Takođe, naglašava se važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i njihovu dostojanstvenu sahranu i poziva na nastavak krivičnog gonjenja počinilaca <a href="https://insajder.net/teme/rezolucija-o-srebrenici-put-ka-pomirenju-ili-opipavanje-pulsa-republike-srpske-cbcp95de">genocida u Srebrenici.</a>
Pozivaju se sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o prevenciji i kažnjavanju zločina genocida, međunarodnom običajnom pravu o sprečavanju i kažnjavanju genocida uz poštovanje odluka Međunarodnog suda pravde.
Izvor: FoNet

200x200

Vučić: Sutra idem u Njujork, posle glasanja o Rezoluciji o Srebrenici će se videti ko su prijatelji Srbije

"Suština <a href="https://insajder.net/prenosimo/crnogorska-vlada-predaje-dva-amandmana-na-nemacku-rezoluciju-o-srebrenici">amandmana </a>koje smo poslali je tu, i mislimo da je to dodatni doprinos regionalnom pomirenju i dobrom odnosu između Srba, Bošnjaka i svih drugih naroda na Balkanu", <a href="https://insajder.net/prenosimo/spajic-crna-gora-ce-glasati-za-rezoluciju-o-srebrenici-u-gs-un">kazao je Spajić</a> sinoć za Radio televiziju Crne Gore.
Amndmani Crne Gore su dostavljeni nešto kasnije u procesu predlaganja i pripreme za sednicu, ali je ranije iz UN saopšteno Glasu Amerike da nadležna tela "nastoje" da "izađu u susret" intervenciji Vlade u Podgorici.
Premijer Spajić najavio je ranije da će Crna Gora glasati za <a href="https://insajder.net/teme/rezolucija-o-srebrenici-politicki-pritisak-na-srbiju-ili-nacin-da-se-spreci-negiranje-zlocina-video">Rezoluciju</a> kojom se 11. juli uspostavlja za dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, ali da je neće kosponzorisati.
Vlada u Podgorici amandmanima traži da se Rezolucijom eksplicitnije precizira da su sudske presude u vezi sa genocidom donete protiv pojedinaca, a ne etničkih grupa ili država, te da se potvrdi nepovredovost Dejtonskog sporazuma.
Vlast u Podgorici nije jedinstvena u stavu o Rezoluciji u Srebrenici, kojoj se oštro protive aktuelni predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić i jedan od čelnika nekadašnjeg Demokratskog fronta Milan Knežević. 
 
Oni su inicirali da Skupština što pre usvoji <a href="https://insajder.net/prenosimo/skupstinska-vecina-u-crnoj-gori-predala-parlamentu-predlog-rezolucije-o-jasenovcu">Rezoluciju o Jasenovcu</a>, što je, kako se ocenjuje, vid pritiska na Vladu da odustane od podrške Rezoluciji o Srebrenici.
Predlagači Rezolucije o Srebrenici su Nemačka i Ruanda. Oni su juče utvrdili konačnu verziju tog dokumenta o kojem će raspravljati Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) 23. maja. U preambuli teksta navodi se da je "krivična odgovornost prema međunarodnom pravu za zločin genocida individualizovana".
<a href="https://insajder.net/prenosimo/poznat-konacan-tekst-predloga-rezolucije-o-srebrenici-u-un">Konačan nacrt rezolucije </a>predviđa da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, koji bi se obeležavao svake godine.
U nacrtu <a href="https://insajder.net/teme/tekst-rezolucije-o-srebrenici-se-doraduje-video">rezolucije</a>, bez rezerve se osuđuju akcije koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici.&nbsp;
Takođe, naglašava se važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i njihovu dostojanstvenu sahranu i poziva na nastavak krivičnog gonjenja počinilaca <a href="https://insajder.net/teme/rezolucija-o-srebrenici-put-ka-pomirenju-ili-opipavanje-pulsa-republike-srpske-cbcp95de">genocida u Srebrenici.</a>
Pozivaju se sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o prevenciji i kažnjavanju zločina genocida, međunarodnom običajnom pravu o sprečavanju i kažnjavanju genocida uz poštovanje odluka Međunarodnog suda pravde.
Izvor: Beta

Spajić: UN prihvatile amandmane Crne Gore na tekst Rezolucije o Srebrenici

<a href="https://insajder.net/prenosimo/spajic-crna-gora-ce-glasati-za-rezoluciju-o-srebrenici-u-gs-un">Crna Gora </a>će, kako je ranije najavljeno, predati dva amandmana na Rezoluciju o Srebrenici u cilju postizanja što boljih odnosa i smirivanja političke napetosti u regionu, prenosi RTCG.&nbsp;
Amandmanima je, navodi se, predviđeno individualizovanje krivice za genocid u Srebrenici, ali i insistiranje na striktnom poštovanju Dejtona.
Ovim amandmanima, kako su rekli iz Vlade, sprečava se svako potencijalno manipulisanje na<a href="https://insajder.net/prenosimo/dacic-o-najavi-da-ce-crna-gora-glasati-za-rezoluciju-o-srebrenici-sramno-i-necuveno"> štetu Srbije</a> i srpskog naroda u smislu bilo kakvih pravnih i političkih reperkusija i onemogućava se narativ, ali i namera da se jedan narod želi proglasiti genocidnim.
Drugim amandmanom suštinski se dodatno afirmiše postojanje Republike Srpske u sklopu Bosne i Hercegovine, što je garantovano Dejtonskim sporazumom, s obzirom na to da su se od pojedinih zvaničnika mogle čuti izjave usmerene protiv Republike Srpske.
Prvi amandman glasi:''...ponavljajući da je krivica za zločin genocida individualizovana, te se ne može pripisati bilo kojoj etničkoj, verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini...”.
Drugi amandman, kako navodi crnogorski javni servis, glasi:''...potvrđujući nepovredivost opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini u svim njegovim odredbama....”.
Izvor: Tanjug

Vlada Crne Gore usvojila amandmane o Srebrenici: Odgovornost isključivo individualna

Crnogorski mediji su preneli da Vlada Crne Gore još nije zvanično podnela <a href="https://insajder.net/prenosimo/crnogorski-ministar-o-amandmanima-na-rezoluciju-un-podgorica-se-vodi-samo-svojim-interesima-duric-neobicno-da-se-o-osetljivoj-temi-ne-konsultuju-najblizi-susedi">amandmane na rezoluciju UN o Srebrenici</a>, već da sa partnerima, prvenstveno SAD i Nemačkom, razgovara o tome da se tekst rezolucije dopuni i u njega unese stav da je "krivica za zločin genocida individualizovana, te se ne može pripisati bilo kojoj etničkoj, verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini". 
 
 U nedelju uveče, mediji su, pozivajući se na nezvanične informacije iz Vlade u Podgorici, objavili <a href="https://insajder.net/prenosimo/crnogorska-vlada-predaje-dva-amandmana-na-nemacku-rezoluciju-o-srebrenici">amandmane na tekst Rezolucije</a> koje bi Vlada navodno podnela Savetu bezbednosti UN, uz posredovanje SAD. 
 
 Nezvanične medijske navode, ministar inostranih poslova Filip Ivanović nije demantovao, niti potvrdio. 
 
 Prema medijskim navodima, amandmanima se predviđa individualizacija genocida u Srebrenici i insistira na striktnom poštovanju Dejtonskog sporazuma. 
 
 Deo javnosti u Crnoj Gori, koja podržava predlog Nemačke i Ruande Rezolucije o Danu sećanja na genocid u Srebrenici, smatra da su predložene intervencije nepotrebne, jer rezolucija ne pominje kolektivnu krivicu, niti dodvodi u pitanje Dejtonski sporazum za BiH, kao i da su amandmani "pisani van Crne Gore" i motivisani lojalnošću prema vlastima predsednika Srbije Aleksandra Vučića. 
 
 Grupa od 110 NVO, kao i "više od 340 građana i građanki Crne Gore traži od Vlade Crne Gore da kosponzoriše UN rezoluciju, smatrajući je "dostojnim izrazom poštovanja prema žrtvama srebreničkog genocida i odgovornim odnosom prema budućnosti".
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;

Ambasada SAD: Stejt department imao uvid, ali ne posreduje u vezi amandmana Crne Gore na Rezoluciju o Srebrenici

Reagujući na Đurićevu izjavu povodom nezvanične informacije da je Vlada Crne Gore pripremila amandmane na tekst <a href="https://insajder.net/teme/rezolucija-o-srebrenici-put-ka-pomirenju-ili-opipavanje-pulsa-republike-srpske-cbcp95de">Rezolucije UN o Srebrenici</a>, Ivanović je u kratkoj izjavi podgoričkim Vijestima kritikovao Đurićevo komentarisanje nezvaničnih informacija, i takav potez nazvao - ishitrenim.
"Crna Gora se u vođenju vanjske politike rukovodi isključivo svojim, a ne tuđim interesima. Takođe, Crna Gora će se prema drugim državama odnositi upravo onako kako se te države odnose prema Crnoj Gori", poručio je Ivanović ministru inostranih poslova Srbije Đuriću.
Đurić je kazao da ako Vlada Crne Gore podnese amandmane na tekst <a href="https://insajder.net/teme/tekst-rezolucije-o-srebrenici-se-doraduje-video">Rezolucije o Srebrenici</a>, to "liči na pranje savesti, kako pred javnošću u Crnoj Gori ne bi izgledalo da je Vlada u Podgorici protiv bratske Srbije".
"Uz čestitke povodom stupanja na važnu dužnost ministra spoljnih poslova Srbije, želim g-dinu Đuriću uspešan rad, iako razumem da se u prvim danima mandata mogu desiti i ishitreni potezi, kao što se i dogodilo sinoć kada je komentarisao nezvanične informacije povodom teksta Rezolucije UN o Srebrenici", naveo je Ivanović.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/crnogorska-vlada-predaje-dva-amandmana-na-nemacku-rezoluciju-o-srebrenici">Vlada Crne Gore j</a>oš nije javno, jasno saopštila kakav će biti njen odnos prema Rezoluciji UN, kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Premijer Milojko Spajić je tokom prošlonedeljne posete Nemačkoj u razgovoru sa predstavnicima nevladinih organizacija kazao da će zvanična Podgorica glasati za Rezoluciju, ali da je neće kosponzorisati. 
 
Na takav stav odmah je reagovao predsednik Skupštine Andrija Mandić ocenom da bi glasanjem za Rezoluciju, Crna Gora "okrivila celi srpski narod".&nbsp;
U nedelju uveče, mediji su, pozivajući se na nezvanične informacije iz Vlade u Podgorici, objavili amandmane na <a href="https://insajder.net/prenosimo/lagumdzija-finalni-predlog-rezolucije-o-srebrenici-upucen-un">tekst Rezolucije</a> koje bi Vladan navodno podnela Savetu bezbednosti UN, uz posredovanje SAD.
Nezvanične medijske navode, minister inostranih poslova nije demantovao, niti potvrdio. 
 
Prema medijskim navodima amandmanima se predviđa individualizacija genocida u Srebrenici i insistira na striktnom poštovanju Dejtonskog sporazuma.
Deo javnosti u Crnoj Gori, koja podržava nemački predlog Rezolucije o Danu sećanja na genocid u Srebrenici, smatra da su predložene intervencije nepotrebne, jer Rezolucija ne pominje kolektivnu krivicu, niti dodvodi u pitanje Dejtonski sporazum, kao i da su amandmani "pisani van Crne Gore" i motivisani lojalnošću prema režimu Aleksandra Vučića.
Grupa od 110 NVO "preko 340 građana i građanki Crne Gore traži od Vlade Crne Gore da kosponzoriše UN rezoluciju, smatrajući je "dostojnim izrazom poštovanja prema žrtvama srebreničkog genocida i odgovornim odnosom prema budućnosti".
<h2>Đurić: Neobično da se o osetljivoj temi ne konsultuju najbliži susedi</h2>
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da je krajnje neobično da se o jednoj osetljivoj temi od šireg značaja za regionalnu stabilnost i bezbednost, kao što je <a href="https://insajder.net/teme/rezolucija-o-srebrenici-politicki-pritisak-na-srbiju-ili-nacin-da-se-spreci-negiranje-zlocina-video">rezolucija UN o Srebrenici</a>, ne konsultuju najbliži susedi na koje se ta tema neposredno odnosi i naglasio da veruje &nbsp;da je u pitanju previd, a ne iskazana politička namera.&nbsp;
On je tako reagovao na izjavu crnogorskog kolege Filipa Ivanovića, koji je rekao da se i Crna Gora rukovodi isključivo svojim, a ne tuđim interesima i da će se "prema drugim državama odnositi upravo onako kako se te države odnose prema Crnoj Gori", reagujući tako na raniju Đurićevu izjavu, da ako Vlada Crne Gore podnese amandmane na predloženu Rezoluciju Ujedinjenih nacija (UN) o Srebrenici, to liči na "pranje savesti" kako pred javnošću u Crnoj Gori ne bi izgledalo "da su protiv bratske Srbije".&nbsp;
Đurić se, u pisanoj izjavi za medije, zahvalio Ivanoviću na prijatnoj javnoj čestitki povodom stupanja na dužnost i poručio da je umesto ishitrenih i ličnih derogativnih kvalifikacija, daleko korisnije za građane i saradnju naših zemalja da se javni diskurs fokusira ka unapređenju dobrosusedskih odnosa. 	
Đurić je istakao da su odnosi dve države i građana vekovima stariji od funkcija koje obojica obavljaju, kao i da smatra zaslužuju visok stepen odgovornosti prema prošlim, sadašnjim i budućim generacijama. 	
"Nemamo nikakve sumnje da će institucije u Crnoj Gori u razmatranju svog, kako se navodi, slobodno iskazanog stava pratiti tradiciju naših bratskih naroda.	
Lično ću se uvek, onda kada je to moguće, uzdržati od davanja bilo kome bilo kakvog izgovora za kontinuitet politike javne rasprave i svađe na kojima su pojedini politički krugovi decenijama bazirali svoju vlast", istakao je Đurić.
Izvor: Beta, Tanjug

Crnogorski ministar o amandmanima na Rezoluciju UN: Podgorica se vodi samo svojim interesima; Đurić: Neobično da se o osetljivoj temi ne konsultuju najbliži susedi

Navodi se da je amandmanima predviđeno individualizovanje krivice za genocid u <a href="https://insajder.net/teme/rezolucija-o-srebrenici-put-ka-pomirenju-ili-opipavanje-pulsa-republike-srpske-cbcp95de">Srebrenici</a>, ali i insistiranje na striktnom poštovanju Dejtonskog sporazuma. 
 
Portal je preneo integralni tekst pomenutih amandmana. 
 
Prvi amandman glasi: Ponavljajući da je krivica za zločin genocida individualizovana, te se ne može pripisati bilo kojoj etničkoj, vjerskoj ili drugoj skupini ili zajednici u celini. 
 
Drugi glasi: Potvrđujući nepovredivost opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini u svim njegovim odredbama. 
 
Ovim amandmanima, kako su rekli u Vladi, sprečava se svako potencijalno manipulisanje na štetu Srbije i srpskog naroda u smislu bilo kakvih pravnih i političkih reperkusija i onemogućava se narativ ali i namera da se jedan narod proglasi genocidnim. 
 
Drugim amandmanom suštinski se dodatno afirmiše postojanje Republike Srpske u sklopu Bosne i Hercegovine, što je garantovano Dejtonskim sporazumom, s obzirom da su se od pojedinih zvaničnika mogle čuti izjave usmerene protiv RS, objavio je danas portal RTCG.
Podsetimo, već nedeljama su se u javnosti mogle čuti oštre političke i diplomatske prepirke predstavnika Srbije i BiH u vezi sa nacrtom <a href="https://insajder.net/teme/rezolucija-o-srebrenici-politicki-pritisak-na-srbiju-ili-nacin-da-se-spreci-negiranje-zlocina-video">Rezolucije o Srebrenici</a>.&nbsp;
Zemlje sponzori i prvi predlagači rezolucije su Nemačka i Ruanda, a u njenom nacrtu traže da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na srebrenički genocid, počinjen 1995. godine.
Ipak zvaničnici u Beogradu i Banjaluci danima saopštavaju da ta <a href="https://insajder.net/prenosimo/organizacije-za-ljudska-prava-pozvale-vladu-i-predsednika-srbije-da-podrze-rezoluciju-un-o-medunarodnom-danu-secanja-na-genocid-u-srebrenici">rezolucija </a>treba da posluži za slanje oštrih političkih poruka Srpskoj i Srbiji.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/osmani-severna-makedonija-kosponzor-rezolucije-o-srebrenci-koju-i-srbija-treba-da-podrzi">Nacrtom Rezolucije</a> se predlaže da 11. jul bude proglašen <a href="https://insajder.net/prenosimo/komesarka-saveta-evrope-pozvala-da-se-11-jul-proglasi-danom-secanja-na-genocid-u-srebrenici">Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici</a>, osuđuje se negiranje genocida, kao i veličanje ratnih zločinaca odgovornih za ubistvo osam hiljada bošnjačkih muslimana u julu 1995. Članice Ujedinjenih nacija pozivaju na očuvanje sećanja na genocid i kroz obrazovni sistem. <a href="https://insajder.net/prenosimo/francuski-ambasador-u-srbiji-rezolucija-o-genocidu-u-srebrenici-nije-uperena-protiv-neke-zemlje-ili-naroda">Cilj rezolucije</a> je da spreči ponavljanje zločina i revizionizam.&nbsp;
Od srpskih zvaničnika se, međutim, često čuje da je<a href="https://insajder.net/prenosimo/francuski-ambasador-u-srbiji-rezolucija-o-genocidu-u-srebrenici-nije-uperena-protiv-neke-zemlje-ili-naroda"> rezolucija </a>politička poruku Srbiji i Srpskoj. Povod je, kako tvrde, protivljenje Zapada međunarodnoj politici Srbije i odnosu prema Prištini, ali i nameri Srpske da održi <a href="https://insajder.net/teme/izborni-zakon-republike-srpske-uvod-u-novu-krizu-video">lokalne izbore</a> po svojim, a ne po izbornim zakonima BiH.
Izvor: Beta

Crnogorska vlada predaje dva amandmana na nemačku Rezoluciju o Srebrenici

Zaharova je na brifingu za novinare podsetila da je rukovodstvo RS uputilo &nbsp;stavove generalnom sekretaru i predsedavajućem Generalne skupštine UN i zemljama članicama UN sa apelom da spreče usvajanje <a href="https://insajder.net/teme/rezolucija-o-srebrenici-put-ka-pomirenju-ili-opipavanje-pulsa-republike-srpske-cbcp95de">rezolucije</a>. &nbsp;	
''Štaviše, nedavno je Skupština Republike Srpske pokrenula zahtev za oduzimanje ovlašćenja (ambasadoru BiH pri UN Zlatku) Lagumdžiji. Pozivamo autore nacrta rezolucije da povuku svoj dokument", naglasila je ona, objavljeno je na sajtu &nbsp;ruskog Ministarstva spoljnih poslova.&nbsp;
Ona je dodala da nacrt rezolucije, <a href="https://insajder.net/teme/tekst-rezolucije-o-srebrenici-se-doraduje-video">dostavljen Generalnoj skupštini UN</a>, ne može &nbsp;da dovede do nacionalnog pomirenja u BiH. 	
"To može samo povećati podele u ovoj zemlji, i na Balkanu u celini. Dokument nosi antisrpski naboj, što je očigledno. Ne optužuje direktno srpski narod, ali sadrži pozivanje na odluke Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju, kao i mišljenje Međunarodnog suda pravde o Srebrenici, koje se teško može nazvati pravednim u odnosu na Srbe, što su prepoznali i učesnici procesa koji ne dele simpatije prema Srbima. Ove odluke ne uživaju podršku među zemljama balkanskog regiona i sveta", istakla je ona. 	
Zaharova smatra da je od fundamentalnog značaja i činjenica da se ova inicijativa promoviše kršeći unutrašnje procedure Bosne i Hercegovine, s obzirom da je Republika Srpska više puta izražavala svoje neslaganje sa njom. 	
Ona je ujedno istakla da je predlog za uspostavljanje međunarodnog dana sećanja na žrtve "genocida" u Srebrenici ispolitizovana inicijativa koju promoviše stalni<a href="https://insajder.net/prenosimo/lagumdzija-finalni-predlog-rezolucije-o-srebrenici-upucen-un"> Lagumdžija</a>, uz podršku zemalja NATO, ističući da ta inicijativa ne doprinosi pomirenju. 	
"I to, uprkos činjenici da su upravo članice NATO te koje snose glavnu odgovornost za tragične događaje u Jugoslaviji, koji su doveli do pogibije ljudi različitih etničkih i verskih pripadnosti, uključujući i <a href="https://insajder.net/teme/burne-reakcije-zbog-najavljene-rezolucije-o-genocidu-u-srebrenici-vucic-najavljuje-plan-za-dan-posle-video">Srebrenicu </a>i okolinu", istakla je Zaharova.
Izvor: Tanjug

Zaharova: Autori rezolucije o Srebrenici da povuku taj dokument

Nema sumnje da se priča o Srebrenici odavno ne bavi žrtvama već je prebačena na teren politike na kome su i žrtve i pravne kvalifikacije samo sredstvo. Tako je i u slučaju nove inicijative da se u Skupštini Ujedinjenih nacija usvoji <a href="https://insajder.net/teme/burne-reakcije-zbog-najavljene-rezolucije-o-genocidu-u-srebrenici-vucic-najavljuje-plan-za-dan-posle-video">rezolucija</a> čiji je pun naziv „Međunarodni dan refleksije (razmišljanja) i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine“.
Za Beograd i Banjaluku, rezolucija bi značila etiketiranje celog srpskog naroda kao genocidnog, a za one koji je podržavaju to je put sećanja i pomirenja. Za jedne je to ”opipavanje pulsa Republike Srpske”, za druge način da se spreči revizionizam i veličanje zločinaca.&nbsp;
U međuvremenu je glasanje predviđeno za 2. maj odloženo jer je tekst, kako je rekao ambasador BiH pri UN, <a href="https://insajder.net/teme/tekst-rezolucije-o-srebrenici-se-doraduje-video">poslat na reviziju</a>.
Dok oni koji podržavaju rezoluciju ne vide ništa neobično u odlaganju jer se u diplomatiji uvek oprezno biraju reči, oni koji se rezoluciji protive, pre svih Beograd i Banjaluka, odlaganje vide kao mali uspeh diplomatskih napora, iako bez velikih očekivanja da će sprečiti usvajanje rezolucije.
Ambasador BiH pri UN izjavio je da je "nakon više krugova inkluzivnih konsultacija, <a href="https://insajder.net/prenosimo/lagumdzija-finalni-predlog-rezolucije-o-srebrenici-upucen-un">finalni predlog rezolucije" o Srebrenici upućen</a> predsedniku Generalne skupštine UN i svim stalnim misijama u UN.
Predlog rezolucije između ostalog predviđa da se 11. jul proglasi za Međunarodni dan sećanja na genocid počinjen u Srebrenici 1995. Predviđa i da zemlje članice bez rezerve osude svako poricanje genocida i da kroz obrazovne sisteme čuvaju, kako se navodi, utvrđene činjenice, kako bi se sprečio revizionizam i ponavljanje genocida u budućnosti.
”Bezrezervno se osuđuju svi akti glorifikovanja osuđenih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i odgovornih za genocid u Srebrenici”, jedna je od tačaka Predloga rezolucije. &nbsp;
Formalni predlagači rezolucije su Nemačka i Ruanda, a sponzori dvadesetak drugih država među kojima su i najuticajnije zapadne zemlje. To ukazuje i na ishod glasanja - rezolucija će najverovatnije biti usvojena.
<h2>Činjenice o Srebrenici</h2>
Srebrenica je gradić smešten u dolini nadomak Drine, prirodne granice sa Srbijom. Pre rata, 1991, u Opštini Srebrenici je živelo 37.000 ljudi, među kojima je bilo 73 odsto Muslimana, dok su ostatak uglavnom činili Srbi.&nbsp;
Sa pretežno bošnjačkim, odnosno muslimanskim stanovništvom, Srebrenica je u toku rata u BiH bila jedna od enklava, što znači da je bila okružena srpskom teritorijom. Enklava se širila i povezivala sa drugim muslimanskim enklavama, ali je u kritičnom momentu u leto 1995. Srebrenica bila potpuno izolovana.
Srebrenica je bila važna tačka za obe strane u sukobu. Vojsci Republike Srpske je bila važna zbog povezivanja teritorije, komunikacije i blizine Srbije. Za bošnjačko rukovodstvo bila je važna zato što je tu muslimansko stanovništvo, ali je i za tu stranu imala stratešku važnost.
U prvim godinama rata u Srebrenicu su se slile desetine hiljada izbeglica koje su iz okolnih mesta bežale pred Vojskom Republike Srpske. U grad pod opsadom sa previše ljudi, bilo je premalo osnovnih sredstava za život, pre svega hrane i lekova.
Sa druge strane, Srebrenica je bila važno uporište muslimanskih snaga predvođenih Naserom Orićem, pa čak i baza odakle su napadana okolna srpska mesta.
Srpske snage su pretile da će zauzeti enklavu, dat je i rok za iseljenje civila. Kao odgovor, Ujedinjene nacije su u aprilu 1993. godine proglasile Srebrenicu ”zaštićenom zonom”. UN su formirale bazu nedaleko od centra u mestu Potočari. Ukupan broj pripadnika plavih šlemova nikada nije prelazio 600.
Status ”zaštićene zone” podrazumevao je i demilitarijazaciju, koja nije sprovedena. Armija BiH je ostala u gradu, a stanovnici u za njih neprijateljskom okruženju, nisu bili spremni da se odreknu oružja. U naredne dve godine bilo je sporadičnih napada sa obe strane i obe strane su kršile sporazum o ”zaštićenoj zoni”. Sa obe strane su stizali izveštaji o teroru nad civilima.
Na proleće 1995, pod pritiskom međunarodne zajednice da se rat u BiH okonča, predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić izdao je ”Direktivu 7” po kojoj Srebrenicu treba odvojiti od druge obližnje enklave Žepa, a potom život u Srebrenici, kako je navedeno, učiniti nepodošljvim. Ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić naređuje napad. Operacija Drinskog korpusa zvanično se zvala”Krivaja 95”.&nbsp;
<h2>Devet dana pakla&nbsp;</h2>
Detalji dešavanja u Srebrenici prvi put su zvanično izneti u presudi Haškog tribunala protiv Radislava Krstića, bivšeg generala Vojske Republike Srpske. On je 2001. godine osuđen na 35 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja genocida. U toj presudi opisuje se devet dana jula - od 10. jula kada su srpske snage ušle u Srebrenicu, do 19. jula.
10. jula srpske snage su bile nadomak grada. Građani su bili uznemireni, neki naoružani, preplavili su ulice grada. Deo stanovnika beži ka Potočarima, bazi UN-a. Komandant snaga UN-a u Srebrenici traži podršku iz vazduha.
11. jula oko 14.30 časova NATO bombarduje tenkove VRS, ali srpske snage prete da će ubiti pripadnike holandskih trupa koje su zarobili prilikom smene snaga. Prete da će gađati i bazu UN-a u Potočarima i NATO prestaje bombardovanje.
Kasno posle podne istog dana general Mladić sa svojim snagama ulazi u Srebrenicu. Dogovaraju evakuaciju civilia i ratnih zarobljenika. Srebreničani međutim formiraju kolonu sačinjenu gotovo u potpunosti od odraslih muškaraca i kreću u proboj kroz kroz šumu ka Tuzli.
12. jula Mladić naređuje evakuaciju izbeglica, odvajanje preostalih muškaraca od 16 do 60 godina.
Iz sudskih spisa je jasno da se u tom periodu u gradu dešavaju ubistva i silovanja. Brojni svedoci opisivali su paniku i užasne uslove - granate, pucnjavu, vrućinu, glad i žeđ.&nbsp;
Mladić u takvoj atmosferi, u pratnji televizijskih kamera, deli deci čokoladice.
Tog dana oko 13.00 sati srpske snage granatiraju kolonu koja se povlačila iz Srebrenice i presecaju je na putu između Konjević polja i Nove Kasabe. Jedan deo ljudi iz kolone je zarobljen.
13. jula na više lokacija počinju masovna pogubljenja zarobljenih, koje se nastavlja sve do 18. jula.&nbsp;
Srpska strana insistira na tome da je veći broj ljudi ubijen u borbama, prilikom pokušaja povlačenja, a manji u klasičnim ekzekucijama.
Činjenica je međutim da su sprske snage već 1. septembra izvršile asanaciju terena - iz masovnih grobnica su mimo zakona i pravila ratovanja, ubijene prebacili u manje sekundarne grobnice, da bi prikrili razmere zločina.
Tako su upravo srpske snage učinile gotovo nemogućim da se utvrdi ko je poginuo u borbi, a ko je hladnokrvno likvidiran.
Pripadnici holandskog bataljona UN-a čak i kada su primetili ubistva, bili su brojčano nadjačani i nemoćni. Međunarodnoj zajednici je tek u novembru dozvoljen pristup terenu.
Pored presude Krstiću, u Haškom tribunalu su na doživotne kazne zatvora, između ostalog i zbog genocida u Srebrenici, <a href="https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-57390161" target="_blank">osuđeni i Ratko Mladić</a> i<a href="https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-57090120" target="_blank"> Radovan Karadžić</a>.
<h2>Prebrojavanje mrtvih</h2>
U samim presudama Haškog tribunala navodi se različit broj žrtava, ali je uglavnom usvojeno mišljenje da je u Srebrenici ubijeno oko 8.000 muškaraca i dečaka, dok je 30.000 žena i dece prisilno premešteno.
Memorijalni centar u Potočarima navodi 8.372 ubijenih osoba. U izveštaju komisije Vlade Republike Srpske negira se genocid, a broj ubijenih drastično je umanjen, pa se navodi da je "od 1992. do 1995. godine na području Srebrenice stradalo 3.500 Bošnjaka i više od dve hiljade Srba".
Broj međutim nije važan da bi se dokazao genocid. Važno je dokazati nameru .
Definicija nastala nakon Drugog svetskog rata, usvajanjem Konvencije UN-a 1948, opisuje genocid kao najteži zločin i znači „nameru potpunog ili delimičnog uništenja jedne nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe kao takve“.
Pravnica za ljudska prava Katarina Golubvić u studiji o genocidu u Srebrenici govoreći o besmislu rasprave o broju ubijenih, iznosi sledeću poentu:
”Teorijski, ovo se delo može izvršiti i ubistvom jednog jedinog ljudskog bića, ako se ispostavi da je postojala namera da se uništi grupa kojoj pripada. Recimo, ako bi neko rešio da ubistvom jednoga Pueblo Indijanca učini prvi korak u sprovođenju plana da istrebi sve takve Indijance, izvršio bi krivično delo genocida.”
Predstavnici Srbije i Republike Srpske najviše osporavaju presude zbog pravne kvalifikacije zločina, tvrdeći da onaj ko želi da počini genocid neće spasavati žene i decu. Odnosno, tvrde da nije postojala namera uništenja.
<h2>Argumenti za i protiv rezolucije o Srebrenici</h2>
Inicijatori rezolucije ne vide ništa sporno u tome da se proglasi dan sećanja na genocid u Srebrenici, nakon što je Haški tribunal doneo više takvih presuda.&nbsp;
Presudu za genocid potvrdio je i Međunarodni sud pravde u Hagu kada je po tužbi BiH protiv Srbije zaključio da se genocid dogodio, da Srbija nije učestvovala u organizovanju niti u izvršenju genocida, ali da nije učinila sve u svojoj moći da ga spreči.
Deklaraciju o Srebrenici usvojila je 2010. i Skupština Srbije, a ovaj dokument i jedna i druga strana koriste u svojoj argumentaciji.
Jedni ističu to što se u Deklaraciji ne pominje sama reč genocid, drugi pak smatraju da je sasvim dovoljno što se osuđuje zločin u Srebrenici i to ”na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde” jer je taj sud konstatovao da je genocida bilo.&nbsp;
„Usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici je samo civilizacijski čin kojim bi se svakog 11. jula u više od 190 država članica UN-a pokazalo poštovanje prema žrtvama“, rekao je za Insajder predsednik “Udruženja žrtava i svjedoka genocida” Murat Tahirović.
Jedan argument za usvajanje rezolucije o Srebrenici u UN je i to što je 2004. već usvojena rezolucija kojom se osuđuje genocid u Ruandi. Tu rezoluciju je podržala i Srbija.
Predstavnici Srbije međutim ističu to što je oko toga postojao konsenzus afričkih zemalja, dok u ovom slučaju jedna strana u sukobu nije bila ni obaveštena da se sprema rezolucija.
Na pitanje zašto se baš sad rezolucija stavlja na dnevni red, promoteri rezolucije o Srebrenici podsećaju da se sledeće godine navršava 30 godina od ovih dešavanja.
Srpska strana smatra da bi usvajanje rezolucije označilo ceo srpski narod kao genocidan. Takav stav je izneo i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.&nbsp;
„Očigledno je da je ovde reč o nameri da se označi jedan narod, znači kao jedini ekskluzivni krivac za sve ono što se desilo na prostoru prethodne Jugoslavije i naravno da se na to prikači genocid i da ispadne da su Srbi, pored Huta, jedini narod na svetu koji je obeležen kao genocidan“, naveo je Dačić.
Sa druge strane se čuju argumenti da odgovornost za bilo koji zločin, pa i genocid, snose pojedinci.
Lider SDA Bakir Izetbegović poručuje srpskim liderima da, kako je rekao, sami na svoj narod prebacuju odgovornost za zločine pojedinaca.
„Bilo je puno tih pojedinaca kroz čitavu strukturu vojnu, policijsku, obaveštajnu…, ali ipak su to pojedinci“, naveo je Izetbegović.
Na argument da se u rezoluciji ne pominju ni Srbija ni Srpska ni Srbi, stiže odgovor da je to sasvim jasno i da i ne mora eksplicitno da piše.
Srpska strana tvrdi i da bi usvajanje rezolucije predstavljo kršenje Dejtonskog sporazuma jer nema saglasnosti sva tri naroda Bosne i Hercegovine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je kritikovao odluku da se glasa u Generalnoj skupštini UN jer, kako je rekao, Savet bezbednosti ima obavezu da se bavi Bosnom i Hercegovinom kao nestabilnim regionom.
Osim toga se mogu čuti teze da ovom rezolucijom žele da umire muslimanski svet, pošto i dalje traje rat u Gazi u kojem je stradalo nekoliko desetina hiljada, uglavnom civila.&nbsp;
<h2>Moguće posledice</h2>
Osim dijametralno suprotnih tumačenja o tome šta piše, a šta provejava u rezoluciji, različite su i ocene kakve bi posleice mogla imati.
Ponovo je prisutna i pretnja otcepljenjem Republike Srpske. Milorad Dodik, predsednik RS, je uveren da bi rezolucija o Srebrenici mogla, kako se izrazio, definitivno da sahrani BiH jer sahranjuje mogućnost da se dva naroda pomire.
”To je dosipanje soli na ranu. Bošnjaci, Muslimani neće dobiti ništa od toga osim likovanja, a Srbi će to odbiti i ništa od toga neće primjenjivati”, rekao je Dodik u intervjuu za Rusiju danas.
Predsednik Srbije takođe smatra da će rezolucija produbiti jaz između nacija i dovesti do novih tenzija na Zapadnom Balkanu ili kako kaže savetnik predsednika Republike Srpske, politikolog Nenad Kecmanović predlog rezolucije je ”opipavanje pulsa” Republike Srpske.&nbsp;
Očekivano, rezoluciju različito vide i predstavnici navjećih sila. Za Stejt Depatment &nbsp;”prihvatanje činjenica region pokreće na stazi pomirenja.”
Iz Rusije poručuju da će pokušati da spreče usvajanje rezolucije, a ambasador Ruske Federacije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja ocenjuje da rezolucija može samo da podstakne tenzije na Balkanu i da dovede do posledica koje autori možda nisu ni predvideli.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao jednu od mogućih posledica naveo je i mogućnost novog zahteva za ratnom odštetom.
Ipak, profesor međunarodnog prava Tibor Varadi ocenio je da rezolucija ima više politički značaj i da nije realna mogućnost da dođe do nove tužbe ili pokušaja da se traži odšteta od Srbije.
"Zahtev za odštetu je odbijen i poslednji mogući pravni lek je bila revizija. Bosna i Hercegovina je pokušala reviziju 2017. godine, ta revizija je odbijena", rekao je Varadi.&nbsp;
Izvor: Insajder

Srebrenica