Požar na <a href="https://insajder.net/prenosimo/vanredna-situacija-u-delu-uzica-zbog-pozara-na-deponiji-duboko">deponiji Duboko </a>izbio je pre 11 dana. Prvi požar je izbio u noći između 5. i 6. maja, zbog čega je proglašena vanredna situacija. Ubrzo je ugašen, ali požar koji izaziva metan – zapaljivi gas koji na deponijama nastaje razgradnjom otpada, ponovo je buknuo u 9. maja – <a href="https://insajder.net/prenosimo/ponovo-gori-deponija-duboko-kod-uzica">i još gori</a>.
"Deponija Duboko je u ovom trenutku zatovrena. Tim povodom smo imali važno i ozbiljne sastanke sa kolegama iz Kraljeva. Uspeli smo da dogovorimo sa gradonačelnikom Kraljeva, Predragom Terzićem da već od danas, oko 150 tona otapada transportujemo u deponiju u Kraljevo, dok se potpuno ne bude stabilizovala regionalna deponija Duboko. Očekujemo da to bude u narednih najkasnije 20 do 25 dana, a onda nastavljamo sa trafser stanicom is a transportom otpada u regionalnu <a href="https://insajder.net/teme/zamenik-gradonacelnika-uzica-prvo-gasenje-pozara-pa-utvrdivanje-odgovornosti-video">deponiju Duboko</a>”, kazao je Todorović. 	
Regionalna deponija Duboko nalazi se na teritoriji grada Užica, a na njoj otpad odlaže devet gradova i opština Moravičkog i Zlatiborskog okruga.
Požar su gasili i <a href="https://insajder.net/prenosimo/ponovo-gori-deponija-duboko-kod-uzica">helikopteri</a>, a građani zbog intenzivnog gašenja deponije imaju problem sa snabdevanjem vodom, a oni u okolini koja je poznati povrtarski kraj, zbog zagađenja se plaše za svoje useve.
S druge strane, ministarka Vujović uverava Užičane da nemaju razloga za strah, jer, kako kaže, <a href="https://insajder.net/teme/deponija-u-uzicu-i-dalje-gori-uzicani-zabrinuti-video">vazduh je čist</a>. Međutim, profesor Hemijskog fakulteta <a href="https://insajder.net/teme/profesor-hemijskog-fakulteta-za-insajder-pozar-na-deponiji-duboko-posledica-nestrucnog-vodenja">Branimir Jovančićević </a>ističe da merne stanice u Srbiji nemaju tehnologiju koja prepoznaje organske čestice zagađenja koje nastaju sagorevanjem otpada.
Zavod za javno zdravlje Užice, Agencija za zaštitu životne sredine i Institut za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut” naložili su <a href="https://insajder.net/prenosimo/zamenik-nacelnika-gradskog-staba-za-vanredne-sitaucije-postavljene-nove-merne-stanice-kvaliteta-vazduha-u-uzicu-zbog-pozara-na-deponiji">mere pojačanog nadzora</a> zbog požara.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Gradonačelnik Čačka: Do rešenja problema sa deponijom Duboko, Čačak će smeće odlagati u Kraljevu

Prvi požar je izbio pre pet dana, u noći između nedelje i ponedeljka, zbog čega je proglašena vanredna situacija. Ubrzo je ugašen, ali požar koji izaziva metan – zapaljivi gas koji na deponijama nastaje razgradnjom otpada, ponovo je buknuo u četvrtak ujutru – <a href="https://insajder.net/prenosimo/ponovo-gori-deponija-duboko-kod-uzica">i još gori</a>.&nbsp;
"Naravno da smo se trudili čitav dan da požar ugasimo, a danas je znatno bolja situacija ali se još intenzivno radi na tome, to nam je sada prioritet da se požar lokalizuje i da se ugasi", izjavila je za TV Prva<a href="https://insajder.net/prenosimo/vujovic-sazvala-hitan-sastanak-zbog-rasplamsavanja-pozara-na-deponiji-duboko"> Irena Vujović</a>, ministarka za zaštitu životne sredine.
Deponija "Duboko" se nalazi na četiri kilometra od centra Užica. Građani zbog intenzivnog gašenja deponije imaju problem sa snabdevanjem vodom, a oni u okolini koja je poznati povrtarski kraj, zbog zagađenja se plaše za svoje useve.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DWoyosG4EbxQ&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
"Tako da su ljudi vrlo, vrlo zabrinuti, uplašeni su za kvalitet vazduha vode i zemljišta svih ovih dana. U ovakvom obimu se nismo suočavali sa takvim problemom te deponije, mada je ona problematična od samog početka", izjavio je za Marker Nenad Kovačević, novinar iz Užica.
S druge strane, ministarka Vujović uverava Užičane da nemaju razloga za strah, jer, kako kaže, vazduh je čist. Međutim, profesor Hemijskog fakulteta za Marker Branimir Jovančićević ističe da merne stanice u Srbiji nemaju tehnologiju koja prepoznaje organske čestice zagađenja koje nastaju sagorevanjem otpada.
"Ja sam juče bio u Užicu i delu Sevojna i morao sam da zatvorim prozore jer se oseća vrlo neprijatan miris. Kada sam stigao u Užice, u centralni deo Užica se taj miris nije osećao iz razloga što je vetar nosio te polutante u nekom suprotnom smeru, ka Požegi. Meteorološki uslovi su u neku ruku išli u korist građana Užica, ali ne toliko u korist građana Sevojna i Požege. Oni tek mogu da očekuju zagađenje", izjavio je za Jovančićević.&nbsp;
Ovo nije prvi put da Užičani imaju problem sa tom deponijom. Gorela je i sredinom marta, a gašenje požara je trajalo čak 20 dana. Stručnjaci kažu da su to teški akcidenti.
"<a href="https://insajder.net/prenosimo/vanredna-situacija-u-delu-uzica-zbog-pozara-na-deponiji-duboko">Deponija 'Duboko'</a> je počela sa radom 2011. godine, i ta da je ugrađen sistem za odvod gasova koji se stvaraju mikrobiološkom razgradnjom organskih supstanci. Dobar deo tih otvora i tih cevi je u međuvremenu zatvoren jednim nestručnim rukovođenjem deponije i zbog toga imamo koncentrovanje metana kao glavnog proizvode mikrobiološke razgradnje. U jednom trenutku je ta koncentracija metana je toliko visoka da je došlo do mini eksplozije", kazao je Jovančićević.
Na Regionalnoj deponiji "Duboko" otpad odlaže devet gradova i opština Zlatiborskog i Moravičkog okruga. Iz Ministarstva za zaštitu životne sredine najavljuju da će do kraja godine početi sa trajnim rešavanjem problema, zbog čega je danas raspisan međunarodni tender za izgradnju dodatnih postrojenja.&nbsp;
Izvor: Insajder

Teme

Deponija u Užicu i dalje gori, Užičani zabrinuti (VIDEO)

Dodaje se da pripadnici štaba za vanredne situacije uz pomoć vatrogasaca čine sve kako bi se požar lokalizovao i ugasio.
Ministarka zaštite životne sredine<a href="https://insajder.net/prenosimo/ministarka-vujovic-iznela-rezultate-ministarstva-poslanici-tvrde-da-je-malo-ulozeno-u-zastitu-zivotne-sredine"> Irena Vujović</a> je, prikom obilaska deponije, navela da ovakve situacije moraju da postanu prošlost u Srbiji.
"Vlada intenzivno radi na tome da što pre modernizujemo regionalne i reciklažne centre širom Srbije. 'Duboko' je svakako prioritet, ali je i najkompleksniji projekat koji zahteva obimne radove, posebno imajući u vidu da će se, dok se radovi izvode, i dalje odlagati otpad na ovoj lokaciji", rekla je Vujović.
Navela je da je Ministarstvo u 2021. godini već uložilo 96 miliona dinara kako bi se proširilo telo deponije, uradila stabilizacija i sprečilo nastajanje klizišta.
"U najkraćem roku krenuće se u odabir izvođača, nakon toga sledi projektovanje koje ćemo nastojati maksimalno da skratimo. Po realizaciji projekta, vek trajanja deponije biće najmanje još dvadeset godina", rekla je Vujović.
Izvor: Beta
&nbsp; 
 
&nbsp;
&nbsp;

1800x750

Vanredna situacija u delu Užica zbog požara na deponiji “Duboko”

Ta organizacija je u saopštenju podsetila da počinje pretposlednja runda razgovora o globalnom sporazumu o zagađenju plastikom pod okriljem Ujedinjenih nacija, i da njihova analiza izveštaja država o revidiranom nacrtu teksta sporazuma pokazuje da većina država podržava ambiciozne i pravno obavezujuće globalne propise tokom životnog ciklusa plastike.
"Uprkos preovlađujućoj podršci obavezujućem globalnom sporazumu, vlade se suočavaju sa konstantnim otporom male grupe država koje imaju više interesa da zaštite profit nego ljude i planetu. Sada, kada su preostale samo dve runde pregovora, ono što vlade odluče na kraju ovonedeljnih pregovora u Otavi u Kanadi može da odluči sudbinu sporazuma", naveo je WWF.
"Vlade sada moraju da dogovaraju ključne mere koje će najviše uticati na zaustavljanje <a href="https://insajder.net/prenosimo/u-okeanima-171-milijarda-komada-plastike">zagađenja plastikom</a>. Poseban naglasak je na globalnim zabranama najštetnijih jednokratnih plastičnih materijala, koji čine 60 odsto ukupno proizvedene plastike na svetu", rekla je Aleksandra Ugarković iz WWF Adrije. 
 
 Na taj način bi bilo, kako je ocenila, osigurano smanjenje plastičnog zagađenja, a ako bi bio globalno dogovoren i obavezujući dizajn i karakteristike plastičnih proizvoda, onda gotovo bilo izbačeno nekontrolisano kruženje plastike u prirodi.
Tokom prethodnih krugova pregovora je manje od deset država uspelo da odloži i poremeti postupak suprotno jednoglasnoj odluci donetoj 2022. godine da se usvoji globalni instrument za okončanje zagađenja plastikom. 
 
 "Pregovarači koji će učestvovati u četvrtoj fazi moraju se fokusirati na stvaranje široke podrške, jer bi bilo šta manje u ovom trenutku pregovora ugrozilo sprovođenje važnog sporazuma i ubrzalo krizu zagađenja plastikom", smatraju u WWF.
Nedavno istraživanje Ipsosa pokazalo je da 85 odsto ljudi u svetu želi globalnu zabranu jednokratnih plastičnih proizvoda. 
 
 "Peticiju koji je prošle godine pokrenuo WWF potpisalo je više od 250 hiljada ljudi i ovi podaci samo govore u prilog tome da je potrebno volju građana učiniti obavezujućom za sve. Na taj način će pravičnije biti raspoređeno zagađenje plastikom među državama, je su trenutno, ekološki, socijalni i ekonomski troškovi plastike tokom njenog životnog ciklusa osam, u nekim slučajevima i 10 puta veći za zemlje sa niskim i srednjim prihodima nego za zemlje sa visokim prihodima", istakao je WWF u saopštenju.
&nbsp;Izvor: Beta&nbsp;

Svetski fond za prirodu pozvao vlade da zabrane najštetnije plastične materije

"Svi smo svesni koliko je važno da brinemo o životnoj sredini, da smanjimo otpad i promovišemo održivo poslovanje. U proteklom periodu smo zajedno radili na inicijativama, koje su smanjile upotrebu plastike i smanjile otpad koji se generiše u ritejl industriji", rekao je on na konferenciji "Budućnost trgovine".&nbsp;
Momirović je naglasio da je veoma važno da ceo lanac snabdevanja prihvata nove trendove za koje se zna da će pomoći u očuvanju životne sredine, kao što je izbegavanje plastike, reciklaža, upotreba regenerativnih i nezagađujućih materijala, kao i upotreba novih tehnologija.
"Trgovinski lanci znaju da će im usvajanje modela cirkularne ekonomije i odgovorno poslovanje pomoći da se povežu sa svojim postojećim kupcima i privuku nove potrošače koji sve više brinu o životnoj sredini", naglasio je Momirović. &nbsp;
Kako je dodao, trgovci moraju konstantno da budu deo dijaloga o novim modelima upravljanja otpadom, posebno ambalažnim otpadom, jer je trgovina most koji povezuje proizvođača i potrošača.&nbsp;
"Maloprodavci su oni koje potrošači uvek prve vide i prepoznaju kada se dešavaju promene", rekao je ministar spoljne i unutrašnje trgovine.
Prema njegovim rečima, veoma je važno da pored zakonskog uređenja trgovine svi zajedno više radimo na samoregulaciji i podizanju etičke svesti u trgovini, kako bi se stvorilo tržište zasnovano na poštovanju potrošača i fer konkurenciji.
Današnju konferenciju "Budućnost trgovine" organizuje Privredna komora Srbije (PKS) i Color Media Communications, pod pokroviteljstvom Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine.
Na njoj učestvuju vodeći ljudi srpske trgovine koji će govoriti o tome koliko je važno ulaganje u domaći lanac snabdevanja i proizvode stvarane u Srbiji, kao i koliko maloprodaja, kao dinamičan biznis, traži konstantno prilagođavanje potrebama potrošača i ulaganje u modernizaciju i digitalizaciju poslovanja.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Momirović: Upotreba plastičnih kesa u trgovini smanjena za 80 odsto

Lokalna policija je pored Tunbergove privela veliki broj drugih demonstranata koji su pokušali da blokiraju glavnu saobraćajnicu, prenosi Rojters.
Organizacija Ektinction Rebellion (XR) najavila je ranije da će danas tokom protesta blokirati saobraćajnicu Utrechtsebaan (A12) u Hagu u znak protesta protiv vladine podrške industriji fosilnih goriva.
"Kompanije kao što su Shell, Tata Steel i KLM dobijaju ogromne popuste na korišćenje nafte, gasa i uglja u Holandiji. To iznosi između 39,7 i 46,4 milijarde evra godišnje samo u Holandiji. Globalno, MMF je za 2022. godinu rezervisao iznos od sedam biliona dolara u te svrhe. Na ovaj način se podržava i stimuliše korišćenje izvora energije čije emisije izazivaju klimatsku i ekološku krizu", navedeno je u saopštenju organizacije XR, prenosi portal NT.
Prošlog novembra, Tunbergova je prisustvovala klimatskom maršu u Amsterdamu zajedno sa više desetina hiljada ljudi.
Jedan čovek je tada prekinuo njen govor u kojem se bavila ratom u Gazi, rekavši da nije došao "na politički miting".
Krajem marta ove godine, klimatski aktivisti iz organizacije XR pokušali su da blokiraju saobraćajnicu A10 u Amsterdamu u blizini bivšeg sedišta kompanije ING, međutim blokada nije uspela, a policija je uhapsila više od 25 ljudi.
Izvor: Tanjug
&nbsp;

Aktivistkinja Greta Tunberg uhapšena na demonstracijama u Hagu

Očekuje se da će taksa stupiti na snagu u junu. Odbor je odobrio manje izmene plana koji je predstavljen javnosti pre nekoliko meseci i odbacio je zahteve za izuzeće desetina vrsta grupa putnika i vozila.
Taksa je viša za veća vozila, a niža za noćne ulaske u grad, kao i za motocikle.
Pristalice nove takse kažu da će ona podstaći više ljudi da koriste javni prevoz, smanjiti gužvu da bi se ubrzali javni autobusi i vozila hitnih službi, smanjilo zagađenje i prikupio novac za poboljšanje sistema metroa.
Protivnici kažu da je taksa opterećenje za zaposlene i da će povećati cene osnovne robe koja se do grada vozi kamionima.
Da bi ušli na Menhetn, putnici iz drugih država i opština već plaćaju oko 15 dolara putarine za mostove i tunele - a na to će doći i "naknada za zagušenje" saobraćaja. Dnevni troškovi parkiranja već se kreću od 25 (23 evra) do 50 dolara (46 evra) u "zoni zagušenja" na Menhetnu.
Taj plan Njujorka je izazvao tužbe vlasnika malih preduzeća i susednih država Nju Džersi i Konektikat koje zahtevaju detaljnije procene stanja životne sredine pre no što plan krene dalje.
Država Njujork je putarinu odobrila zakonom 2019. godine, nalažući da bi od toga trebalo da se prikupi milijarda dolara godišnje za finansiranje javnih podzemnih i autobuskih sistema za četiri miliona putnika dnevno u gradu. Zakon je utvrdio granice zone koja pokriva najprometniji deo grada. Pandemija i nedostatak saveznih propisa su privremen o zaustavili taj projekat.
Putarine će varirati u zavisnosti od doba dana i veličine vozila, u rasponu od 1,75 dolara (1,6 evra) za motocikle koji prelaze noću do 36 dolara (33 evra) za autobuse za razgledanje i šlepere tokom dana. Propisano je da se noć računa od 21 časa do pet časova radnim danima, a vikendom od 21 čas do devet časova.
Posetioci bez uređaja koji daljinsku naplatu putarine platiće više. Kao i na mostovima, od čitača registarskih tablica se očekuje da identifikuju vozila da bi se od vlasnika naplatilo poštom.
Taksiji će putnicima dodatno naplaćivati 1,25 dolara (1,16 evra) po putovanju kroz zonu, dok će vožnje po pozivu šreko aplikacija naplaćivati 2,50 dolara (2,30 evra).
Glasanje u sredu usledilo je posle dvomesečne javne debate u kojoj je više od 100 kategorija vozača tražilo da budu oslobođeni plaćanja putarine - od malih grupa poput imalaca diplomatskih registarskih tablica, do velikih grupa poput stanovnika susednih država Nju Džersi i Konektikat.
Ali prihod od putarine od milijardu dolara propisan državnim zakonom značio bi da bi ukidanje takse za jednu grupu, povećalo taksu za sve ostale, tako da većina zahteva za izuzetke nije odobrena.
Neki izuzeci su ipak prošli, uključujući besplatan prolazak za vozila hitne pomoći, specijalizovana gradska vozila i autobuse na redovnim javnim linijama ili s ugovorima s gradskim školama. Vozila koja prevoze osobe sa invaliditetom i određeni putnici sa niskim primanjima takođe dobijaju propusnicu. Vozači sa niskim primanjima imaju pravo na popuste i poreske olakšice.
Ako plan prođe kroz preostale pravne izazove, Njujork će postati prvi grad u SAD koji će primeniti šemu "takse na zagušenje". Takve takse postojeu Londonu, Stokholmu, Milanu i Singapuru.
Zvaničnici američke države Virdžinije su 2017. godine uveli naplatu putarine da bi smanjili gužvu tokom špica na autoputu 66 kod Vašingtona što je neuobičajeno pošto se u SAD ne naplaćuje korišćenje puteva, već samo prelazak mostova, a ponegde i vožnja kroz tunele.
Izvor: Beta

Njujork prvi u SAD uvodi taksu od 15 dolara za ulazak vozila u centar

Ona je, na skupu na kome se razgovaralo o tome kako da napuštanje fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore energije budu sprovedeni na strateški i pravedan način, rekla da je resorno<a href="https://insajder.net/prenosimo/ministarstvo-rudarstva-i-energetike-odbacilo-navode-da-grcic-dolazi-na-celo-pro-tenta"> ministarstvo </a>u poslednje tri godine podržalo tri puta više energetski ugroženih kupaca.&nbsp;
Ovaj sedmi po redu dijalog organizovao je Program Ujedinjenih nacija za razvoj UNDP uz podršku Vlade Japana i na njemu su predstavljene i inovacije za pravednu zelenu tranziciju, koje su kompanije iz privatnog i javnog sektora sprovele širom Srbije uz finansijsku podršku Vlade Japana. &nbsp;
Kako je rečeno na skupu, zahvaljujući tim inovativnim rešenjima, otvorena su 83 zelena radna mesta, a emisije ugljen dioksida biće smanjene za 28.200 tona godišnje.&nbsp;
Zamenik šefa misije Ambasade Japana u Srbiji Tecuja Cubota rekao je da je Japan podržao napore za obezbeđivanje energetske sigurnosti i borbu protiv energetskog siromaštva prouzrokovanog aktuelnom energetskom krizom, koja naročito ugrožava najranjivije grupe stanoviništva. &nbsp;
"Istovremeno, podržali smo tehnologije i inovativne poslovne modele koji koriste obnovljive izvore energije i smanjuju energetski intenzitet privrede. Japan će nastaviti da radi na izgradnji ekološki prihvatljivog, održivog i pametnog društva, uz korišćenje japanske tehnologije i znanja, i u saradnji sa Srbijom i međunarodnim organizacijama", rekao je on.&nbsp;
Vođa tima za vitalni razvoj UNDP Žarko Petrović je istakao da je UNDP u poslednje dve godine podržao 20 kompanija u Srbiji, koje su prešle na obnovljive izvore energije.
"One su počele da od otpada prave nove sirovine, što im je donelo uštede i učinilo ih konkretnijim na evropskom tržištu, istovremeno doprinoseći boljem kvalitetu životne sredine", naglasio je on.&nbsp;
Naveo je i da su neke od ovih kompanija prekvalifikovale radnike za zelena radna mesta i pomogle ugroženim domaćinstvima da učine svoje domove toplijim i energetski efikasnijim.
Petrović je u razgovoru sa novinarima istakao da su rađena posebna istraživanje o energetskom siromaštvu i da će njihovi rezultati biti dostupni javnosti.&nbsp;
Državna sekretarka ministarstva zaštite životne sredine Sandra Dokić istakla je da zelena tranzicija mora da bude pravedna i inkluzivna, i da bi u njenom fokusu trebalo da budu kako ugrožene kategorije stanovništva, tako i mala i srednja preduzeća.
"Inovativni projekti javnog i privatnog sektora koji su sufinansirani kroz ovaj projekat su uspešni primeri dekarbonizacije privrede i ohrabruju nas da će ovakva početna podrška pokrenuti više ulaganja u zelenu transformaciju Srbije i motivisati druge kompanije da slede isti put", rekla je ona.&nbsp;
Navela je da će <a href="https://insajder.net/prenosimo/ministarstvo-zastite-zivotne-sredine-nema-organoleptickih-promena-vode-nakon-potonuca-barze-kod-backe-palanke">Ministarstvo zaštite životne sredine</a> nastaviti da pomaže privredi Srbije da postane ne samo dugoročno konkurentna na evropskom tržištu, već na i globalnom nivou.&nbsp;
Učesnici dijaloga su istakli da je neophodno preduzimati konkretne korake ka razvoju novih privrednih grana, kako bi se na vreme obezbedile alternative ekonomskom razvoju u regionima koji se oslanjaju na rudarski i energetski sektor, kao i na industriju koja koristi ugalj kao preovlađujući izvor energije. &nbsp;
Naglasili su da je veoma važno obezbediti odgovarajuće prekvalifikacije i otvaranja novih radnih mesta za radnike iz ovih sektora, kao i ostvariti saradnju nacionalnih i lokalnih vlasti i uključiti sindikalne i organizacija civilnog društva u ovaj proces. &nbsp;
Skup je organizovan u okviru projekta „Inovativna i pravedna zelena tranzicija za obezbeđivanje sistemske energetske sigurnosti i smanjenje energetskog siromaštva“, koji sprovodi UNDP u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Ministarstvom rudarstva i energetike, uz podršku Vlade Japana.
Izvor: Tanjug

Joksimović: Iz obnovljivih izvora ćemo 2030. godine proizvoditi 45 odsto struje

Agencije definišu "e-otpad" kao svaki odbačeni uređaj sa utikačem ili baterijom kao što su mobilni telefoni, elektronski automobili i igračke, televizori, e-cigarete, laptop računari ili solarni paneli, prenosi AP.
Prema izveštaju UN agencija, u 2022. je na celom svetu "stvoreno" oko 62 miliona tona "e-otpada", a ova cifra bi mogla da porasle na 82 miliona tona do 2030. godine.
Polovinu ukupne količine "e-otpada" u 2022. godini, dakle 31 milion tona, čine metali, uključujući bakar, zlato i gvožđe, a plastika 17 miliona tona.
U preostalih 14 miliona tona otpada se nalaze supstance kao što su kompozitni materijali ili staklo.
Ujedinjene nacije navode da je u 2022. godini prikupljeno i reciklirano tek nešto više od 22 odsto mase "e-otpada" i očekuju da će taj procenat dodatno pasti na 20 odsto do 2030. godine.
Glavni razlog za sumorne prognoze je "zapanjujući rast" količine pomenutog otpada zbog veće potrošnje, kraćeg životnog ciklusa proizvoda, ograničenih mogućnosti popravke i neadekvatne strukture za upravljanje "e-otpadom", zaključuju UN agencije.
Izvor: Tanjug

UN upozoravaju na gomilanje električnog i elektronskog otpada širom sveta

Barajevo je prigradska opština Beograda koja teži da bude ekološka. Ljudi koji tu žive uživali su u zdravoj sredini, dok nisu počeli problemi.
Stanovnike Barajeva je ugrozio i zabrinuo rad dva pogona za skladištenje i tretman opasnog i neopasnog otpada.
Marko Popović iz Udruženje građana - Inicijativa Eko Barajevo, objašnjava da je prvo osetio dim, koji je dolazio iz jedne livnice, koja se, kako se ispostavilo, ilegalno bavila topljenjem metala, jer za to nije imala upotrebnu dozvolu.
"Ušli su nam u dnevne sobe. Zašto? Zato što kad smo otvorili prozor i ulazi taj smrad, to je već, to je crvena linija, znači to je crvena linija i ti onda staneš i kažeš okej, šta ja radim? Šta sad, pravim košarkarski teren za dete, koji će da udiše otrov, pa to ne dolazi u obzir", rekao je Popović.
Kad je sa radom počeo i drugi pogon za preradu opasnog i neopasnog otpada, stanovnici Barajeva su bili ljuti jer - u planskom dokumentu te opštine - nisu predviđena takva postrojenja.
Zdrava životna sredina je Ustavom zagarantovano pravo. Svako je dužan da je čuva, poboljšava i odgovoran je za njenu zaštitu, a posebno država. Ali kada se to pravo zanemari, posledice trpe građani. U to su se uverili i stanovnici beogradske opštine Barajevo. Oni su, boreći se za zdrav vazduh, ušli u i u borbu za primenu zakona. Jer, njihovi problemi su trajali onoliko koliko su čekali odgovore nadležnih institucija. 
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FrhaW8bbVN0Y%3Ffeature%3Dshared&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Izvor: Insajder

ekologija