Verovatno bi mnogo lakše bilo nabrojati mesta u vozilima ili na ljudskom telu gde baš nikada ništa nije pronađeno, jer su krijumčarenu robu carinici pronalazili u obući, čarapama, specijalnim pojasevima oko struka, jastucima, čak i u vešu koji putnici nose na sebi. Kako za Insajder kažu u Upravi carina, krijumčari ponekad<a href="https://insajder.net/prenosimo/uprava-carina-sprecen-sverc-pet-kilograma-srebrnog-nakita"> robu kriju</a> i u kutijama i teglama sa hranom, originalnim pakovanjima deterdženta, ali i keksa, čaja, sokova, a zabeležen je i slučaj skrivanja droge u bočicama od sapunice za pravljenje balončića “U svom svakodnevnom poslu, <a href="https://insajder.net/prenosimo/uprava-carina-pronadeno-42-kilograma-heroina-u-rezervoaru-kamiona">kroz redovne i vanredne kontrole,</a> carinski službenici se susreću sa najrazličitijim vidovima krijumčarenja. Aposlutno sve ono za čime postoji potražnja na nelegalnom tržištu se krijumčari, a oni koji se time bave su motivisani zaradom i spremni na sve, ali i svesni da iskusne i tehnički odlično opremljene službenike nije lako prevariti”, navode u Upravi carina. <h2>Devize skrivene u pelenama</h2> Carinski službenici su 10. februara 2024. godine na graničnom prelazu Gradina, u saradnji sa policijom, sprečili pokušaj krijumčarenja 130.000 evra i 5.500 dolara skrivenih u paketu dečjih pelena. Devizni prekršaj je otkriven kada je na red za izlaznu kontrolu pristigla ''KIA'' stranih registarskih oznaka kojim je tročlana porodica putovala iz Austrije ka Bugarskoj. Bračni par koji je putovao sa dvogodišnjim detetom je službenicima potvrdio da nemaju ništa da prijave, jer sa sobom nose samo lične stvari.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240430080456_1ca7dac066a354f3ecb1c45251214124291fdaa03b07e7ba3ead954c922808dd.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20240430080456_1ca7dac066a354f3ecb1c45251214124291fdaa03b07e7ba3ead954c922808dd" data-rendition-name="original" width="1200" height="970" loading="lazy" alt="Uprava carine"><figcaption>Evre i dolare skrivali u pelenama, foto: Uprava carine Republike Srbije</figcaption></figure>  Međutim, tokom detaljne kontrole prtljaga, u torbi sa dečjim stvarima otkriveno je i pakovanje pelena koje je poslužilo kao mesto skrivanja neprijavljenih deviza. Ubrzo je utvrđeno da se među pelenama nalazi kesa sa 130.000 evra, kao i koverat sa 5.500 dolara. <h2>Zlato skrivao u čipsu</h2> Najčešće se za ilegalan prenos robe koriste specijalno napravljeni prostori, tzv. bunkeri, u kamionima, autobusima i automobilima, kao i koferi i torbe sa ličnim prtljagom putnika. Carinici su zlato svojevremeno otkrivali u punim automobilskim rezervoarima, instrument tablama, pakovanjima čaja, teglama zimnice, čak i pod pazuhom jedne putnice.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2024043009044_c5fb88e88f37b8c98c53b954ae8dcbafa35f87018050b051cb89718f68b2373e.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="2024043009044_c5fb88e88f37b8c98c53b954ae8dcbafa35f87018050b051cb89718f68b2373e" data-rendition-name="original" width="2040" height="1536" loading="lazy" alt="Uprava carine"><figcaption>Zlatnici sakriveni u kutijama za cigarete, foto: Uprava carine Republike Srbije</figcaption></figure>  Na graničnom prelazu Gradina, u saradnji sa policijom, sprečili pokušaj krijumčarenja gotovo kilogram zlata, vrednog skoro 45.000 evra. Prekršaj je otkriven kada je za detaljan pregled na izlazu iz zemlje, izdvojen autobus stranih registarskih oznaka, koji je saobraćao na relaciji Nemačka-Turska. Vredan nakit spakovao je u pakovanje čipsa, ranac i džepove jakne koju je nosio na sebi. <h2>Pokušali da proševrcuju 21 psa</h2> Početkom aprila, na graničnom prelazu Gradina prekinut još jedan lanac krijumčarenja rasnih životinja i sprečeno da na osnovu lažne dokumentacije zemlju napusti 21 pas.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240430080452_25ca8a46917ea7107791e907cc7781a2d08428434141342d5e0d7298932f3aba.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20240430080452_25ca8a46917ea7107791e907cc7781a2d08428434141342d5e0d7298932f3aba" data-rendition-name="original" width="1048" height="1400" loading="lazy" alt="Uprava carine Republike Srbije"><figcaption>Prekinut još jedan lanac krijumčarenja rasnih životinja, foto: Uprava carine Republike Srbije</figcaption></figure>  “U tovarnom delu kombija i prtljažniku automobila zatečeni su kavezi sa dvadeset jednim primerkom devet različitih pasmina, među kojima su najbrojnije bile pudle (6), korgi (4), po dva maltezera, kolija, nemačka ovčara i bul terijera i po jednim primerkom francuskog buldoga, basendžija i nemačkog kratkodlakog ptičara”, navode u Upravi carina. <h2>I minerali na ceni</h2> Carinski službenici su 27. marta 2024. godine na graničnom prelazu Horgoš, u saradnji sa policijom, sprečili pokušaj krijumčarenja pošiljke pune minerala. Slučaj je otkriven prilikom detaljne izlazne kontrole prtljaga jednog autobusa.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240430080456_450fd45754183b8e75ea0ebd390c894bb497126199f459458de27cf4fb75a73c.jpg" data-media-id="editor_5" data-image-id="20240430080456_450fd45754183b8e75ea0ebd390c894bb497126199f459458de27cf4fb75a73c" data-rendition-name="original" width="996" height="920" loading="lazy" alt="Uprava carine"><figcaption>Krijumčari pokušali da prošvercuju 63 različita mineralna kamena, foto: Uprava carine Republike Srbije</figcaption></figure>  U prostoru za prtljag pronađena torba za koju je vozač rekao da je reč o pošiljci. Reč je o 63 različita mineralna kamena, čiji će sastav i vrednost biti procenjeni tek nakon stručne ekspertize. <h2>Psihoaktivne tablete u tovaru maglenki</h2> Carinski službenici su 10. marta 2024. godine na graničnom prelazu Bački Breg, u saradnji sa policijom, sprečili pokušaj krijumčarenja više od 850.000 psihoaktivnih tableta, spakovanih u tovar prijavljene robe u jednom kombiju, čije je kranje odredište bila Francuska. <h2>Neprijavljeni oldtajmer na prikolici</h2> Carinski službenici su, u saradnji sa policijom, na prelazu Horgoš sprečili pokušaj da se iz zemlje na prikolici izveze neprijavljeni oldtajmer marke ''Buick Dynaflow'' iz 1952. godine. Automobil je otkriven kada je na red za redovnu kontrolu na izlazu iz zemlje pristigao kombi sa prikolicom domaće registracije koji se iz Srbije uputio ka Švedskoj, prevozeći natovareno vozilo obavijeno najlonom. Vozač u trenutku kontrole nije posedovao ni boravišnu ni radnu vizu u inostranstvu, što je preduslov kako za upravljanje, tako i za prevoz vozila sa stranim tablicama na prikolici. Automobil je privremeno zadržan do okončanja postupka, kada će biti poznata dalja sudbina ovog 72 godine starog oldtajmera. <h2>Luksuzan automobil u kamionu sa bojama</h2> U moru robe koju krijumčari svakodnevno pokušavaju da prokrijumčare preko granice, posebno mesto zauzimaju automobili. Carinski službenici na ispostavi Gornji Milanovac bili su zatečeni nesvakidašnjim prizorom, kada su u 29. februara 2024. godine ispod cerade jednog kamiona ugledali sakriven ceo automobil. Neobičan slučaj je otkriven kada je, zahvaljujući analizi rizika, carinski službenik izašao da obavi pregled pristiglog kamiona koji je prema dokumentaciji iz Slovenije ka Srbiji prevozio tovar sirovina za proizvodnju boja i lakova. <h2>Krili skupa vina u starom nameštaju</h2> Carinskom kontrolom na graničnom prelazu Horgoš, u saradnji sa policijom, sprečen je pokušaj vozača jednog kombija da u našu zemlju prokrijumčari 100 boca francuskih i italijanskih vina.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2024043009044_6bfff02553374f2205e9751d3d64136dadca1553f9ae65f1794c591618d6832e.jpg" data-media-id="editor_6" data-image-id="2024043009044_6bfff02553374f2205e9751d3d64136dadca1553f9ae65f1794c591618d6832e" data-rendition-name="original" width="1200" height="1106" loading="lazy" alt="Uprava carine"><figcaption>Pokušaj krijumčarenja vina, foto: Uprava carine Republike Srbije</figcaption></figure>  Putnici iz Austrije carinicima su prijavili da prevoze polovan nameštaj. Međutim, pored rabljenog nameštaja, u tovarnom delu kombija se našlo i 18 kartonskih kutija ispunjenih raznim francuskim i italijanskim vinima (Chateau La Fleur, Corton Grand Cru, Biserno, Vega Sicilia...), čije se tržišne cene kreću u rasponu od 100 do 3.000 evra po boci. Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Carinici mogu da napišu filmski scenario: Maštoviti krijumčari zlato, drogu, devize kriju u pelenama, čipsu, pazuhu i turšiji

Muzej automobila je zajednički osnovan 1994. godine od strane Skupštine grada Beograda i kolekcionara automobila, reditelja i nekadašnjeg ministra kulture od 2012. do 2013. godine Bratislava Petkovića, koji je preminuo 2021. godine. &nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240208090216_0e4d0590f8dd534754c99238685e2d7f1a6054fb5cb5d836a99d0db1439f83d4.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20240208090216_0e4d0590f8dd534754c99238685e2d7f1a6054fb5cb5d836a99d0db1439f83d4" data-rendition-name="original" width="1500" height="844" loading="lazy" alt="Muzej automobila, iseljenje"> <figcaption>Iseljenje Muzeja automobila Foto: FoNet/Marko Dragoslavić</figcaption> </figure>  Na zvaničnom sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda piše da je Staševski projektovao taj objekat kao akademsku građevinu sa elementima postsecesije. &nbsp; Značaj objekta proističe iz činjenice da je zgrada Moderne garaže prvi objekat takve vrste ne samo u Beogradu, već i na Balkanu, da je po tehničkim mogućnostima bio savremenik sličnim objektima u Zapadnoj Evropi, da su u njemu sačuvani značajni pneumatski alati i da je bio centar auto-sporta u Beogradu.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240208090216_3bb5c06bb0d41aad4a12979e01a0b78c833406d0298974ee28142d1b21409298.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20240208090216_3bb5c06bb0d41aad4a12979e01a0b78c833406d0298974ee28142d1b21409298" data-rendition-name="original" width="1500" height="844" loading="lazy" alt="Muzej automobila, iseljenje"> <figcaption>Iseljenje Muzeja automobila Foto: FoNet/Marko Dragoslavić</figcaption> </figure>  "Budući da grad Beograd, koji je i osnivač pomenute gradske ustanove kulture, nije obezbedio niti privremeni, niti stalni alternativni prostor za pomenuti muzej, automobili, drugi eksponati i brojna arhivska građa, koja čini kolekciju od neprocenjive nacionalne istorijske i tehničke vrednosti, do daljnjeg će biti nedostupni javnosti", saopštio je Srpski savez za istorijska vozila. Dodali su da će kompletna zbirka muzeja biti rasuta širom Beograda, po privatnim garažama i ostalim smeštajnim prostorima, na, kako su ocenili "apsolutno neprihvatljiv način, koji će predstavljati ozbiljnu pretnju za njeno očuvanje".  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240208090216_7afffe6d56f5cb01f3a7cbe502bc5a9d6b3e96ca9857c7cc1468e41a29bae327.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20240208090216_7afffe6d56f5cb01f3a7cbe502bc5a9d6b3e96ca9857c7cc1468e41a29bae327" data-rendition-name="original" width="1500" height="844" loading="lazy" alt="Muzej automobila, iseljenje"> <figcaption>Iseljenje Muzeja automobila Foto: FoNet/Marko Dragoslavić</figcaption> </figure>  Kako su istakli, smatraju da ovim činom, grad Beograd gubi vredan deo svoje istorije, kao i turističke i kulturne ponude. Izvor: FoNet, Beta

Prenosimo

Prinudno iseljenje Muzeja automobila (FOTO)

Ovo je jedno od najvećih povlačenja vozila u SAD od početka godine, preneo je Forbs.	 	
Američka kancelarija za bezbednost saobraćaja (NHTSA) prikazala je dokumenta koja su im podneta zbog toga što bi kopča, koja se nalazi na 1.889.110 vozila, mogla da se olabavi i izazove odvajanje obloge vetrobranskog stakla čime bi povećala opasnost na putu i rizik od nesreća. 	
Zaključno s 12. januarom, u Fordu su imali informaciju o 568 onlajn pritužbi i preko 14.000 prijava putem garancija u vezi sa otpadanjem ili nedostatkom delova obloge, pokazuju dokumenti NHTSA. 	
Hronologija povlačenja objašnjena u dokumentima pokazuje kako NHTSA i Ford ovaj problem analiziraju još od 2018. godine, ali Ford je prethodno zaključio da "ne postoji nerazuman rizik za bezbednost" zbog male količine spornih delova.
Prošle godine je NHTSA pokrenula preliminarnu istragu i sugerisala kako ipak to delično predstavlja opasnost, zbog čega je Ford ponovo procenio situaciju i pokrenuo povlačenje vozila.
Izvor: Tanjug

Ford povlači gotovo dva miliona vozila zbog rizika od problematičnih delova

Kina je izvezla 4,41 milion automobila od januara do novembra, što je za 58 odsto više nego u istom periodu prošle godine, pokazali su preliminarni podaci Kineskog udruženja proizvođača automobila (CAAM).&nbsp;
To stavlja Kinu ispred doskorašnjeg lidera u izvozu, Japana, koji je uprkos povećanju od 15 odsto, izvezao 3,99 miliona vozila u prvih 11 meseci ove godine, prenosi Nikei Azija.
Očekuje se da če zaključno sa decembrom, Japan da izveze 4,3 miliona vozila.&nbsp;
Prethodni put kada je Japan pao sa prvog mesta bila je 2016. godina - tada je Nemačka bila lider.&nbsp;
Kina namerava da bude vodeća automobilska sila i vidi <a href="https://insajder.net/prenosimo/udruzuju-se-holandani-i-kinezi-cilj-zajednicki-prodor-na-evropsko-trziste-automobila">prelaz na EV vozila</a> kao šansu da postigne taj cilj.&nbsp;
Ovakvom rezultatu najviše je doprinela odlična prodaja kineskih vozila u Rusiji i Meksiku, ali i Evropi i jugoistočnoj Aziji.&nbsp;
Kina je u periodu od januara do oktobra izvezla 730.000 automobila u Rusiju, što je sedam puta više nego u istom vremenskom periodu u 2022. godini.&nbsp;
Posle Rusije, Meksikanci su najviše kupovali kineska vozila, gde je prodato 330.000 automobila, što je skok za 71 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Izvor:Tanjug

Pretekli Japan: Kina na putu da postane najveći izvoznik automobila u svetu

Povlačenje obuhvata vozila od 2020. do 2022. godine koji uključuju različite modele Avalona, Kamrija, Korole, RAV4, Lekusa ES250, ES300H, ES350, RKS350 Highlandera i Siena hibridnih vozila zbog defekta na senzorima, prenosi Rojters. 	
Senzori obezbeđuju da se vazdušni jastuci ne aktiviraju ako mala odrasla osoba ili dete sedi na prednjem sedištu.
Izvor: Tanjug

Tojota povlači milion vozila zbog problema sa vazdušnim jastucima

Vozilo je bilo u vlasništvu američkog kolekcionara 38 godina. 
 
Ferari 250 GTO prodat je 2018. godine, takođe kod Sotbija, za 48 miliona dolara.&nbsp;
Skoro tri puta više novca doneo je apsolutni rekorder na aukcijskoj prodaji automobila, Mercedes Benc 300 SLR kupe, koji je prodat za 135 miliona evra maja 2022. 
 
Ferari 250 GTO iz 1962. prodat je sinoć posle nekoliko minuta nadmetanja u sali, ali ipak po znatno manjoj ceni od rekordnog Mercedesa. 
 
Ferari je posle nekoliko godina vožnje na trkama u Italiji, na Siciliji, prodat i izvezen u SAD krajem 1960-ih. 
 
Restauriran, izmenjen, taj 250 GTO, je nekoliko puta menjao američke vlasnike i na kraju 1985. završio u rukama kolekcionara iz Ohaja koji ga je prodao juče. 
 
Dve aukcijske kuće u Njujorku, Sotbi i Kristi, završavaju ove nedelje jesenju sezonu prodaje umetničkih dela koja, kako se navodi, ne poznaje krizu i na kojima je promet stotine miliona dolara. 
 
Tržište vuku Kina i Azija i ne pokazuje znake usporavanja uprkos napetom međunarodnom okruženju, navode iz Sotbija. 
 
"Šta god se desilo na finansijskim tržištima vozilo ovog kalibra je predmet za kolekciju, jedinstvena prilika za nekog kolekcionara", rekao je za Frans pres pre prodaje Majkl Kajmano iz Sotbija, poredeći ferari sa umetničkim delom koje može da se "dotakne, omiriše i čuje".
Izvor: Beta

Ferari iz 1962. prodat na aukciji za 51,7 miliona dolara

Ford procenjuje gubitak na 1,3 milijarde dolara zbog <a href="https://insajder.net/prenosimo/oko-13-000-radnika-stupilo-u-strajk-u-tri-americke-automobilske-fabrike">štrajka koji je pokrenut sredinom septembra</a>, a koji je okončan u sredu načelnim sporazumom sa sindikatom i koji će omogućiti ponovno otvaranje fabrika, izjavio je u četvrtak finansijski direktor kompanije Džon Loler. 
Ne iznoseći detalje o sadržaju sporazuma, Loler je rekao da će on povećati troškove proizvodnje sa 850 na 900 dolara po vozilu, objavio je "Figaro". 
Kao rezultat toga, Ford će morati da poveća efikasnost i produktivnost da bi nadoknadio veće troškove rada, naglasio je Loler. 
U Fordu, kao i u druga dva američka proizvođača automobila, Stelantisu i Dženeral motorsu <a href="https://insajder.net/prenosimo/strajk-u-americkoj-automobilskoj-industriji-obustava-rada-u-38-pogona-u-20-drzava">štrajkovalo je gotovo 45.000</a> od ukupno 146.000 zaposlenih koji su članovi sindikata United Auto Workers (UAW). 
Ford je prva od tri kompanije koja je potpisala sporazum sa sindikatom.
Izvor: Tanjug

Ford: Izgubljeno 1,3 milijarde dolara zbog štrajka u američkoj automobilskoj industriji

Stelantis i Lipmotor će formirati zajedničko preduzeće koje će holandskoj kompaniji dati ekskluzivna prava za proizvodnju, izvoz i prodaju vozila ovog kineskog brenda van Kine, a <a href="https://insajder.net/prenosimo/protekcionizam-kina-protestuje-protiv-istrage-eu-o-izvozu-elektricnih-automobila">prvi cilj je evropsko tržište</a>, prenosi CNN.&nbsp;
Stelantis će kontrolisati zajedničko preduzeće sa 51 odsto udela, dok će Lipmotor preuzeti 49 odsto udela.&nbsp;
Očekuje se da će novo preduzeće početi sa isporukom automobila u drugoj polovini 2024. godine.&nbsp;
Na osnovu ovog dogovora će Stelantis moći da iskoristi "isplativi EV ekosistem" kineskog startapa za sopstvene ciljeve, pošto se obavezala da će do 2030. godine izbaciti na tržište više od 75 modela električnih automobila.&nbsp;
<a href="https://insajder.net/prenosimo/nova-pravila-o-automobilskoj-industriji-u-evropi-mogla-bi-kostati-proizvodace-milijarde">Kineski brendovi privlače sve veću pažnju etabliranih proizvođača automobila</a> zbog njihove sposobnosti da proizvode električna vozila velikom brzinom po nižoj ceni.&nbsp;
Rezutat je niža konačna cena za potrošače.
&nbsp;Izvor: Tanjug

Udružuju se Holanđani i Kinezi: Cilj zajednički prodor na evropsko tržište automobila

Grad-država je 1990. godine uvela desetogodišnji sistem sertifikata o pravima za kupovinu automobila (COE) kao meru protiv eskalacije zagađenja vazduha. 
 
Građani u Singapuru moraju imati COE dozvolu kako bi im bilo dozvoljeno da kupe vozilo.
Dozvole se prodaju na aukcijama svake dve nedelje, pri čemu vlada kontroliše broj sertifikata koji je dostupan za prodaju.
Sa porezima i uvoznim carinama, sistem je učinio Singapur najskupljom zemljom na svetu za kupovinu automobila.
Na primer, novi Toyota Camry Hybrid košta oko 250.000 singapurskih dolara, što uključuje troškove COE i poreze, čineći ovaj auto šest puta skupljim nego u SAD.
Postoje različite vrste COE za manje automobile, motocikle i komercijalna vozila.
Cene dozvole dostigle su rekordne vrednosti nekoliko meseci zaredom, pošto je oporavak posle pandemije podstakao potražnju i usled čega je vlada smanjila popuste za sertifikate u narednoj godini.
Najniža cena iznosila je 104.000 singapurskih dolara, što je gotovo udvostručena vrednost u odnosu na 2020. godine, kada je zbog pandemije bila manja potražnja za novim automobilima.
Alis Čang iz Toyota Borneo Motors rekla je za BBC da je očekivala porast troškova sertifikata zbog velike potražnje za novim automobilima.
"Kad god imamo luksuzne automobile, kupci stoje u redu ispred naše prodavnice", rekla je ona.
Singapurci, sa prosečnom platom od oko 70.000 singapurskih dolara, teško mogu priuštiti kupovinu ove dozvole.
Vlada na ovaj način želi da podstakne stanovnike da koriste sistem javnog prevoza, koji je rangiran kao jedan od najboljih na svetu, navodi <a href="https://www.bbc.com/news/business-67014420">BBC</a>.
Izvor: BBC

Grad u kome dozvola za kupovinu automobila iznosi 100.000 dolara

Telefonski broj 0800-085-087 biće dostupan radnim danima od 10 do 16 časova.&nbsp;
Zainteresovani će imati prilike da razgovaraju sa nekim od 70 psihologa, obučenih da pruže podršku žrtvama saobraćajnih nezgoda, kao i članovima porodica nastradalih ili povređenih, prijateljima i očevicima događaja.&nbsp;
Vršilac dužnosti direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Branko Stamatović rekao je da je u Srbiji u periodu od 2017. do 2021. godine u saobraćajnim nezgodama ukupno 102.000 ljudi izgubilo život, zadobilo lakše, ili teže povrede.&nbsp;
"Saobraćajne nezgode ostavljaju velike posledice - na društvo, na Srbiju, na okruženje - ne samo onoga ko je to lično doživeo, bez obzira da li je u pitanju lakša ili teža telesna povreda. Te posledice se osećaju u celom okruženju", istakao je Stamatović.&nbsp;
Prema njegovim rečima, u početku će se u četiri najveća grada u Srbiji - Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu - razgovori sa psiholozima zakazivati i održavati "jedan na jedan".&nbsp;
Najavljeno je i pokretanje internet sajta.&nbsp;
Načelnik Uprave saobraćajne policije Slaviša Lakićević naveo je da je prošle godine u Srbiji u saobraćajnim nesrećama poginulo 553 ljudi, od kojih 11 dece. Ove godine, do sada, poginulo je devetoro dece.
"Dokle god nam i jedno dete strada, mi nismo zadovoljni. Bavićemo se ovim najozbiljnije i cilj je da nemamo stradale dece do 2030. godine i da nuspojave saobraćajnih nezgoda svedemo na minimum - što se tiče dece", rekao je Lakićević.&nbsp;
Član Društva psihologa Srbije Nikola Petrović istakao je da će na telefonski broj za psihološku podršku moći da se jave svi kojima je takva pomoć potrebna, uključujući i one koji su izazvali saobraćajne nesreće.
"Ono što je naš glavni cilj, to je vraćanje na prethodni nivo funkcionisanja, pre nego što se saobraćajna nezgoda desila, kao i sprečavanje gorih posledica, poput suicida, pogoršanja duševnog stanja, depresije i slično", izjavio je Petrović.&nbsp;
Predstavnica Udruženja roditelja dece stradale u saobraćaju Verica Vitorović rekla je da ovaj projekat ima za cilj da bude javno dostupan. Kako kaže, neophodno je da postoji čvrsta mreža koja će da očuva porodice koje su izgubile decu.&nbsp;
"Motiv ove inicijative jeste da je previše izgubiti i jedan mladi život i da je nepotrebno da gubimo i cele porodice. Cilj je da porodice i okruženje, bar za prvo vreme, učinimo funkcionalnim", navela je Vitorović i tom prilikom apelovala na srpske medije da, uz vesti o saobraćajnim nesrećama, objavljuju i telefonski broj za psihološku podršku žrtvama saobraćajnih nezgoda: 0800-085-087.
Izvor: Tanjug

Automobili